Živimo 10 na sat

                                                                                                                                        03. maj, 2010.god

Lebane, lep grad na obalama dveju reka. Na jugu Srbije, u Lebanu ništa novo. Živimo 10 na sat. Neko bi se možda pitao: "Ko zna zašto je to dobro".

Dobro je za Beograđane, koji su me nekada pozdravljali rečima: "Čoveče, kako sam se uželeo ove lebanske dosade". Ali, oni su odlazili posle tri dana. Odmore se od burnog života i vrate se tamo.
Kakav je danas noćni život u Lebanu - ne znam. Izgleda da je ponekad burno.

Ko zna da li je to dobro.

Poslednji put o Lebanu su mediji pisali pre 21 dana. Činjenica ni malo afirmativa. "Svaki sedmi radi na crno". Nažalost radi se o onima koji su imali koliko-toliko sreću sa uopšte rade. Pitanje je za koju platu i u kakvim uslovima. Znači neki od nas i rade. To je dobro.

Pre 33 dana vest da se u Jagodini ministarka Kalanovićka susrela sa predsednicima najsiromašnijih opština. Lebane je na tom spisku. Ali, to i nije vest o Lebanu.

Pre 38 dana, RTS donosi vest: "Nema 'leba za Lebane". Kao da mi to ne znamo. Nego, malo sam se uplašio, da to nije neka najava ili tako nešto.
Pre ove vesti, imao sam u najmanju ruku blag utisak da smo pomalo zaboravljeni. Nakon ove vesti, nisam znao šta da mislim.

Kako živimo u Lebanu? Pa znate izvestan broj STR. nije uspeo da sebi priušti licencu za prodaju duvana. Odete u svoju prodavnicu i ne možete da kupite cigarete. Neke od njih su bogami i na dobroj lokaciji. A, za trgovinu zna se. Najbitnija je lokacija. Kako li je trgovcima na periferiji, to znam.

Za ostalo, možete i sami da pretpostavite.

E, da ne bude sve tako crno, pre par dana u mojoj ulici su zakrpljene dve rupe na asfaltu. Živimo 10 na sat, ali, neki baš umeju da nagaze svoja auta (uglavnom krševi). Taj asfalt, to je sigurno dobro.

Što bi reko' onaj voditelj:- "Ipak se okreće". 10 na sat. To je dobro. Jer kad bi se vrtelo 200 na sat, ko zna gde bi smo odleteli. Ko zna da li bi to bilo dobro.