Jeste da je Kapor dao doprinos srpskoj „lahkoj“ književnosti, ali, kako stari, sve više mi se čini da je sam sebe maestralno definisao naslovima svojih knjiga: „Provincijalac“ i „Foliranti“. Ovom prilikom, setih se jedne njegove rečenice:- „Bem ti mesto u kome hvale vazduh i vodu“. To znači da u tom mestu zapravo i nema ničeg drugog. Vazduh i voda.
To me pak podseti, na jednu scenu iz autobusa na relaciji Beograd – Sijarinska banja. Grupa penzionera iz Beograda je išla u vikend posetu zavičajnoj Gornjoj Jablanici. U razdraganoj atmosferi, jedna gospođa sa ponosom izjavi:
-„ E, vala nigde sneg nije belji no u Tularu!“
Iz nekog razloga ova apologiranja prirodnih elementarija mene asociraju na Radan. Ali, ne zbog čistog vazduha ili belog snega, već zbog davnašnje prakse u Lebanu da sve što može da se krsti, krsti se imenom ove lepe i drage nam planine. Kao da ništa drugo nemamo osim Radana.
FK. „Radan“, RK. „Radan“, KK. „Radan“, OK. „Radan.....
Ali, ni to nije bilo dovoljno. Pa smo dobili i Komunalno preduzeće „Radan“. Iz njega je nastalo šta? Pa naravno, Građevinsko preduzeće „Radan“ Kako da nam kultura bude na nivou? Pa naravno daćemo Domu kulture ime „Radan“. Kako ćemo to po mraku videti? Pa tu je „Elektro Radan“ koji će nam struju dati...
I tako dalje, sve do Pečenjevca gde je nekada (a možda i danas) postojalo DP. „Radan“ .
Jesmo li zbilja toliko radni i vredni?
13. mart, 2010.god.
Autoru bloga je upućena ozbiljna kritika da je zanemario jedan objekat koji nosi ime Radana. Naime, izostavljen je Bife FK.Radan. Nekada iz milošte zvan "Radanče". Kritika prihvaćena. Aco, izvini. Tu sam od malena jeo pljeskavice.Planirao sam da pomenem i Radanče, ali, stvarno ne znam kako se to desilo.
Нема коментара:
Постави коментар